Recnik Izraza Grncarija

Grnčarstvo kao zanat polako izumire, zajedno sa njim termini i izrazi koje su ga u stopu pratile. Nema puno tekstova koje možete pronaći o keramici u Srbiji a da se ne bave nama bliskom vremenskom periodu i često su posvećeni keramici kao umetnosti a tek po koji zanatlijama koji su ostali. Istorijski izvori od srednjeg veka pa do početka dvadesetog su retki i nepotpuni, a tekstovi često interpretacija autora zasnovana na ono malo informacija njemu dostupnih. Nove tehnologije smenjuju stare a isto je i sa izrazima koji se koriste. Danas ćete retko sresti osobu koja zna šta su okarine, bardak, testija, kondir.

 

Ovom tematikom se neko ipak bavio, i to ne samo grnčarijom već i mnogim drugim ako pogledate publikacije koje je napisao. Njegovo ime je prof. dr. Golub Jakšić. Bavi se proučavanjem srpskog jezika, srpske kulturne baštine i književnosti. Magistrirao je i diplomirao iz oblasti dijalekatske leksikografije i onomastike. Istražuje uglavnom onomastiku, narodne govore i kulturnu prošlost Kosova i Metohije, ali i druge naše krajeve i oblasti: Gornju Toplicu, Kosanicu, Šumadiju, Temnić, Negotinsku Krajinu, Braničevo i tako dalje. Objavio je više monografija i više od stotinu naučnih i stručnih radova.

 

Uz dozvolu autora ovde možete pročitati njegov naučni rad na temu: Grnčarska leksika Podujeva. Ovaj rad daće Vam savršen uvid u to koje su reči i izraze koristili stari majstorii.

 

Grnčarska leksika Podujeva

 

Predmet naših interesovanja u ovom radu jeste grnčarska leksika Podujeva. Građa je zabeležena u razgovoru sa tada jedinim Srbinom, grnčarem u podujevskoj čaršiji. Provera i dopuna zabeleženog materijala urađena je posle rata 2003. godine u Trsteniku u kojem je tada živeo lončar Nedeljko sa porodicom, ali je posle odlaska iz Podujeva penzi- onisan i više se nije bavio ovim poslovima. Urađen je popis svih grnčarskih naziva. Načinjen Rečnik ispitivanih leksema. Svaki naziv je definisan, gramatički i akcenatski obrađen. Izvršena je i leksičko-semantička analiza grnčarske leksike i terminologije.

 

Grnčarskim zanatom do pred kraj prošlog veka u varoši Podujevu na Labu bavio se, koliko je nama poznato, jedini lončar u tom kraju Nedeljko Veličković. Nedeljko Veličković je rođen u Pirotu 1931. godine, ali su mu se roditelji doselili u Podujevo još dok je bio dete. U Podujevu je izučio grnčarski zanat i tim poslom se bavio sve do penzionisanja i odlaska sa Kosova i Metohije i iseljenja na područje centralne Srbije.

 

Građu smo beležili u razgovoru sa majstor Nedeljkom Veličkovićem i njegovim sinom Draganom Veličkovićem, koji su nam do detalja govorili i objašnjavali čitav proizvodni proces, od pronalaženja i kopanja odgovarajuće sirovine (zemlja i drugi materijali) do opisa gotovih kuhinjskih posuda i drugih grnčarskih rukotvorina. Naravno, imali smo i jedan upitnik koji nam je služio da našeg kazivača podsetimo na neke grnčarske termine o kojima smo obavešteni iz korišćene literture.

 

Godine 1997. počeli smo da prikupljamo ispitivanu leksiku u razgovoru sa tada jedinim Srbinom, grnčarem u podujevskoj čaršiji. Provera i dopuna zabeleženog materijala urađena je posle rata 2003. godine u Trsteniku u kojem je tada živeo lončar Nedeljko sa porodicom, ali se posle odlaska iz Podujeva više nije bavio ovim poslovima.

 

Registrovano je ukupno 116 naziva koji su uazbučeni u Rečnik grnčarskih naziva i termina koji je sastavni deo ovog rada. Među odrednicama osamnaest naziva su složene lekseme tipa pridev+imenica: bela glina, žuta glina, gornji točak, donja vrata, donji točak, gornji točak, zemljani čunak, zemljana cev, kadionica zatvorena, kadionica otvorena, sirovi sudovi, srpska kalenica, crvena glina, šiptarska kalenica i samo jedan naziv tipa imenica+imenica: varovnik kamen.

 

Među prostim leksemama najviše je imenica, registrovano 88 leksema, a u našoj građi zabeleženo je još sedam glagola i samo dva pridevska oblika.

 

Leksemama i terminima stranog porekla imenovani su uglavnom grnčarski proizvodi i njihovi delovi, ali i pribor i alat koji se koristi prilikom izrade grnčarskih proizvoda.

 

Naravno, među leksemama stranog porekla preovladavaju orijentalizmi (19 primera), a među njima su najbrojniji turcizmi: đuvek, đuveči, kalup, kalnik, odžak, sač, skela, tabanče, tafče, tezga, testija/testiče, ćemer, ćup/ćupče. Međutim, dvočlana leksema zemljani čunak, u značenju vodovodna cev, persijskog je porekla (Škaljić, 1973, str. 199), a leksema imzik je arapskog porekla (Škaljić, 1973, str. 199).

 

Germanskog porekla su lekseme preuzete iz nemačkog (7 oblika): plek, tacna, šerpa, šolja, šparkasica, špringla, štucna, a engleskog porekla je leksema nalon. Latinskog porekla su nazivi: vazna, minijum, grčkog porekla: bokal, bokalče, a leksema glazura preuzeta je iz francuskog leksikona.

 

Među leksemama i terminima u vezi sa grnčarstvom registrovan je značajan broj primera kojih nema u Vukovom Rječniku, Rečniku Matice srpske i u Rečniku Gliše Elezovića. Nema ih naravno u obliku, akcenatskom liku, ili sa značenjem koje pomenuta leksika ima u srpskim govorima Podujeva i okoline.

 

Od ukupno 115 naziva koji pripadaju ispitivanoj leksici, a koje smo po azbučnom redu, gramatički i akcenatski obrađene, uvrstili u Rečnik grnčarskih naziva, 48 leksema nema u Vukovom Rječniku. Primera radi navešćemo neke od njih: bočilo, buduče, vazna, glazura, gleđ, gleđosanje, glina, guta, đuveči, imzik, kalenče, kalnik, kanata, kopito, kotlajka, masnač, minijum, nalon, podguznica, razljevači, tafče i druge. U šestotomnom Rečniku Matice srpske i Matice hrvatske nismo pronašli četrdeset naziva zabeleženih u našem materijalu tipa: bočilo, buduče, grne/grnići, guta, đuveči, enđeklija, imzik, kalnik, kanata, kopito, kotlajka, masnač, nalon, natrunjit, petlić, podguznica, razljevači, ručnica, tabanče, tafče, testiče, čezije, špringla, štucna. U Rečniku Gliše Elezovića nije zabeleženo šezdeset leksema ove vrste: bokal, bokalče, buduče, vazna, valjci, varovnik, glazura, gleđ, glina, grne, žica, ilovača, imzik, kalup, kecelja, kopito, kotlajka, masnač, minijum, nalon, ogledalo, petlić, pištaljka, plek, pumpica, razljevači, ručnica, svećnjak, svodovi, skela, sudovi, sušenje, tabanče, tafče, tacna, točak, čašica, čezije, šerpa, šolja, šopka, šparkasica, štucna i drugi.

 

Na kraju treba reći i to da za imenovanje poslova u grnčarstvu, kao i za imenovanje grnčarskog alata i grnčarskih poslova preovladava leksika slovenskog porekla. Od 115 registrovanih naziva, 82 oblika (70,6 %) je leksika koja pripada srpskom odnosno slovenskom leksičkom fondu, a 33 oblika (29, 31 %) su reči stranog porekla.

 

REČNIK

 

  • bačilo - pločica za oblikovanje sudova.
  • bela glina - posebna vrsta gline kojom se ukrašavaju sudovi.
  • bokal - posuda za vodu koja se koristila obično za umivanje.
  • bokalče - manji bokal.
  • buduče - alatka za ukrašavanje grnčarskog posuđa.
  • bukova drva - Bukova su drva najbolja, drvo koje nema vlagu.
  • vazna - posuda za cveće.
  • valjci - naprava valjkastog oblika na starim mašinama za mlevenje gline.
  • varovnik kamen - vrsta kamena krečnjaka koji je kopan u okolini Podujeva.
  • vrata - gornja - vratanca na gornjem delu, pri vrhu grnčarske peći, otvor koji je služio da se pekara dopuni još nekim proizvodom; - donja - glavni otvor kroz koji se pekara puni sirovim posuđem za pečenje.
  • vreteno - metalno, a ranije je pravljeno i od drveta, grnčarsko kolo.
  • glazura - sjaj dobijen gleđosanjem.
  • gleđ - smesa koja se pravi od olova ili od minijuma, kojom se premazuju sudovi radi zaštite i lepote .
  • gleđosanje - premazivanje osušenih proizvoda gleđom. – Sudovi se nekad gleđošu pečeni jer može lakše da izdržu gleđosanje.
  • glina - vrsta zemlje koja se upotrebljava u lončarstvu i keramici.
  • gornja vrata - v. vrata.
  • gornji točak - v. točak.
  • grlić - veći otvor kroz koji se sipa tečnost u sud. - Guta za grlić od testija.
  • grne/grnići - zemljani lonac sa rukohvatom u kojem je kuvana hrana. - Grnići za ognjište.
  • guta - količina gline izdvojena iz trupca umešena u obliku loptice koja je poterbna da se napravi jedan grnčarski proizvod`. – Sve gute su jednake za isto suđe.
  • donja vrata - v. vrata
  • donji točak – v. točak.
  • drška, držke - rukohvat na raznim grnčarskim proizvodima.
  • đuveči - šporecki - manja ovalna posuda u kojoj se pripremaju manje količine hrane.
  • emđeklija - vrsta testije.
  • žica - čelična žica koja se nagori da omekne. Omota se na krajevima platnom i služi da se posuda odseče, odvoji, sa grnčarskog kola. - Dobra žica se ogori pa omekne.
  • žuta glina - posebna vrsta gline kojom se ukrašavaju sudovi. – Ka čaj ka se umuti to.
  • zatvrdne svr. - Sudovi sa drškama se iznesu na sunce da se malo zatvrdnu, da mu se primi drška.
  • zemljani čunak - v. čunak.
  • zemljani cev - Pravili smo i zemljani cev i za vodu.
  • zidni tanjir - ukrasni predmet.
  • ibrik - posuda za rakiju i vino, kondir. - Ima za vodu i za rakiju ibrik.
  • ilovača - vrsta gline koja može da bude i peskovita.
  • imzik - otvor na ibriku za rakiju. Ono što je sisak na testijama.
  • kadionica - zemljana posuda koja služi za kađenje tamjanom. - zatvorena, kladionica sa ukrasnim otvorima u obliku krstića - otvorena, obična, kadionica u obliku šoljice za kafu.
  • kadionica zatvorena - v. kadionica.
  • kadionica otvorena - v. kadionica.
  • kalenica - zemljana zdelica iz koje se jede hrana - srpska - dublja je i uža od šiptarskih kalenica - šiptarska - manja je i plića od običnih i izgleda kao dublji tanjir.
  • kalenče - plitka posuda u kojoj se servira tečna ili čorbasta hrana.
  • kalnik - ravno i utabano mesto, jama u grnčarnici, na kojem se prerađuje glina i čuva blato.
  • kalup - pravi se od gipsa i služi za pravljenje listova, cvetova i drugih ukrasa kojima se ukrašavaju grnčarski proizvodi.
  • kamen - od mlevenog kamena pomešanog sa olovom pravljena je gleđ.
  • kanata - isto što i testija.
  • katranica - posuda za katran koji je upotrebljavan za podmazivanje kola.
  • kecelja - majstorska radna kecelja načinjena od kakvog nepromočivog materijala.
  • kopito - postolje na dnu suda za koji se sud drži prilikom izrade.
  • kotlajka - posuda sa drškama na obe strane, koja se koristila za nošenje kiselog mleka.
  • ložište - prostor ispod donjih vrata u kojem se loži vatra.
  • Majdan - mikrotoponim u blizini Podujeva, u blizini nekadašnje ciglane pored raskrsnice od koje se odvaja put za obližnje selo Lopašticu.
  • masnač - kožica za konačno premazivanje i glancanje posuda.
  • minijum - olovni oksid koji se upotrebljava u grnčarstvu i lončarstvu.
  • nalon - folija, najlon. – Valjci se uviju u nalon.
  • natrunjit svr. - pepelom oštećeni prilikom pečenja već izgleđosani sudovi.
  • nedopečen -ena -eno - suprotno od prepečeno.
  • nževi - služe za čišćenje valjaka. – Sa nževi čistimo valjce.
  • ogledalo - mali otvor, vratanca na grnčarskoj peći, kroz koja je moguće videti da li su proizvodi dovoljno peče i kako teče proces pečenja grnčarskih proizvoda. - Majstor napravi ogledalo ispred čunka.
  • okarine - mali muzički instrument jajolika oblika koji je obično imao po tri izbušene rupice.
  • odžak - otvor za dim, sastavni deo grnčarske peći.
  • paprica - udubljenje u gornjem kamenu koji je pokretan i služi za mlevenje gleđi.
  • pekara - peć u kojoj se peku lončarski proizvodi. - Pečenje traje i dvajes sati u pekaru.
  • pesak - Glina mora da ima po mogućstvu malo peska, manje puca i lakše podnosi sušenje.
  • peskuša - glina koja u sebi sadrži više peska nego što je to potrebno.
  • petlić - zemljani petao, dečija igračka.
  • pištaljka - vrsta dečijih igračaka.
  • plek - parče pleha, obično od bakra, kojim su gleđosane posude.
  • pod - deo peći na kojem se ređaju posude za pečenje.
  • podguznica - stolica na kojoj grnčar sedi dok radi za grnčarskim kolom. – Stolica za lončara zove se podguznica.
  • podloži svr. - Uveče se položi da počne zagrevanje.
  • pojilica - posuda za pojenje piladi.
  • potakne svr. - Ujutru se potakne vatra i sve više se dodaje, na kraj treba jak plamen.
  • prepečen -ena -eno - ono što je oštećeno suviše dugim pečenjem ili nekontrolisano jakom vatrom.
  • pumpica - naprava za ukrašavanje grnčarije.
  • razljevači - posude u kojima se razlivalo mleko radi pravljenja kajmaka. – Dobro se prodaju razljevači za mleko.
  • rak - čelična ploča na kojoj su kružno izbušene rupice udaljene desetak milimetara jedna od druge.
  • ručnica - poluga za pokretanje kamena za mlevenje gleđa.
  • saksija - zemljana posuda za uzgajanje cveća.
  • sač - posuda za topljenje olova.
  • svećnjak - jednokraka ili višekraka naprava u koju se uglavljuju sveće.
  • svodovi - deo grnčarske peći.
  • sekira - grnčarska alatka za seckanje olovnih komadića koji je tako pripreman za topljenje.
  • sirovi sudovi - nepečeni i nesasušeni proizvodi.
  • sisak - manji otvor na testiji kroz koji se prazni posuda.
  • skela - vrsta police načinjene od drveta na kojoj se suše lončarski proizvodi pre pečenja.
  • smelje svr. - samleti, samelje. - Smelje se zemlja pa se opet ubiva.
  • srpska kalenica - v. kalenica.
  • sud/sudovi - opšti naziv za sve grnčarske proizvode.
  • sušenje - Sudovi turim na sušenje de nema mlogo vetra, u ladovinu.
  • sušionica - prostor sa skelama na kojima se suše proizvodi.
  • tabanče - tako se naziva gornji grnčarski točak.
  • tafče - omanja posuda za kuvanje pasulja ili drugih variva obično na roštilju.
  • tacna - prodavane u kompetu sa kafenim šoljicama.
  • tezga - grnčarski sto, koji je obično fiksiran za tlo, tezga za kojom grnačari rade. – Trupac se tura na tezgu.
  • testija - posuda sa rukohvatom za nošenje vode.
  • testiče - deminutiv od testija, mala testija, za decu.
  • točak - grnčarska naprava, vreteno, obično veličine tridesetak santimetara prečnika na kojoj se oblikuju grnčarski proizvodi - donji - okrugla ploča na donjoj strani vretena koju grnčar pokreće nogom - gornji - gornja radna ploča na kojoj se nalazi guta koja se na strogom centru oblikuje u željeni predmet.
  • trupci - umešena glina smotana u rolne, oblikom podseća na trupce.
  • ćemer - svodovi u grnčarskoj pekari.
  • ćup/ćupovi - dublji glineni proizvod koji je mogao biti različite veličine i različite namene.
  • ćupče - mali ćup.
  • ubiva se nesvr. - Smelje se zemlja pa se opet ubiva u trupce.
  • užilavi svr. - višestruko prekopavanje raskvašene gline – da se užilavi.
  • uma - vrsta veoma fine gline kojom su žene prale kosu. - Uma se retko može nađe.
  • crvena glina - posebna vrsta gline kojom se ukrašavaju grnčarski sudovi.
  • crepulja - vrsta zemljane tepsije.
  • čašica - otvor na vrhu ibrika (grlić) koji služi za punjenje posude pićem.
  • čezije - venci na sredini suda, ukrasi u obliku izbočine.
  • čunak - vodovodna cev, a nekada su korišćeni umesto sadašnjih limenih čunkova i za odvod dima.
  • šaranje/šaranje - ukrašavanje grnčarskih proizvoda. – Sa belu glinu se šara.
  • šerpa - pravljene su kao i lonci za kuvanje na šporetu ali su imale i poklopce.
  • šiptarska kalenica - v. kalenica.
  • šolja - omanja posuda za ispijanje kafe.
  • šopka - udubljenje na vrhu suda (bokala) da ne bi voda podlizivala.
  • šparkasica - male dečije kasice za metalni novac.
  • šporecki lonci - korišćeni za pripremanje veće količine variva. - Kuvalo se u to sarma i kupus.
  • špringla - pločica slična bačilu, trouglastog oblika i služi za pravljenje kopita.
  • štucna - naprava za zatvaranje otvora u zidu.

 

Teks preuzet iz: Zbornik radova Filozofskog fakulteta XLV(1)/2015

Autor: Prof. dr. Golub M. Jašović